Violeta Penić

Violeta Penić

 

UMIRI ME

Noćas će zaigrati nebo,
oblaci će sakriti lice ove prašnjave
mačvanske ulice.
Osvetli munjo,raznesi grome,
neka bude volja tvoja.
Kidaj me,raznesi,ponesi,
podneću jer mogu noćas sve.
Dok se kovitlac iznad mene budi,
ne plašim se više ni ovih bezdušnih
ljudi.
Držaću čvrsto ruku tvoju,
ublažiće krvavu ranu moju.
Zastaće sve,umiriće se pakleni
nebeski bes dok gudalo vetra nežno
preko struna klizi.
Tvoja ruka privlači prste sudbine
kroz kosu kike od munja plete.
Prizivaš jutro da svane,
naredjuješ noćnoj tmini da nestane.
Tu si…
Držiš mi ruku,dišeš i pevaš,
sanjivo snevaš dok čistiš lice,
ove mačvanske ulice.

 

OGLEDALO GODINA

Ne brojim ja godine,
ne gledam ni ove bore koje se
svakim novim danom povećavaju.
Ne gledam ja te brazde što se same
preko noći naprave već ih nehajno
ujutro pozdravim onako usput u
ogledalu…
Lažem…
Možda bi ih nekad nešto i upitala
ali odustanem,valjda se uplašim.
Došla sam u godine kada me svako
veče pomiluje nova seda vlas
i kad me bol u kostima opomene
da je vreme za počinak.
Gledam sebe,a ne vidim ono
što ogledalo prikazuje…
Ne,to nisam ja!
Kako bih ja to mogla biti kad je
moje srce i dalje divlje i neobuzdano
skače kad čuje sa radija muzike ritam
i dalje luduje kao nekad kad se pomene
tvoje ime.
Ja ne vidim u suzi plač
već fontanu sa pozlatom gde čista
voda do neba kroz vodoskok leti.
Ne,ne brojim ja bore i ne gledam
brazde što po koži od godina bole,
ja samo čekam da dodješ i kažeš:
“Ne boj se mala,daj da ljubim
proćiće!”

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s