
СИТИ РОКИАХ ХАШИМ ПРЕВЕДЕНА НА МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК
СИТИ РОКИАХ ХАШИМ – е еминентна писателка од Малезија, родена во Пулау Пинанг. Во 1977 година се стекнува со диплома од областа на Уметноста, Театарот и Драмата на Научниот Универзитетот во Пулау Пинанг. Образованието го продолжува во 1984 година на Универзитетот во Сиднеј, Австралија. Ги завршува и своите постидпломски студии на Инситутот за Превод и литература од Малезија со специјализација за Литератураниот превод.
Во својата работна кариера бележи и дваесетгодишно активно работење како педагог и лектор при Инситутот за Образование. Била вработена повеќе години и како литературен преведувач во Инситутот за Превод и Академијата на науки и уметности (АСВАРА) од Малезија. Во 1998 година заминува во пензија и до денес работи како писателка со полно работно време.
Од 1987 година нејзната поезија и кратки раскази се објавуваат во повеќе литературни специјализирани списанија и весници. Во 2007 година во списанието „Вариази„ се објавуваат нејзините колумни посветени на филмската и театарската критики што ќе ѝ овозможи објваување на цела една книга посветена на овие теми „Филмската критика од Рокиах Хашим „ објавена во 2015 година (ИСБН: 978-967-0262-30-7)
Двојазичната англиско/малезијска Антологија под наслов „Катарза„ беше објавена во 2015 година. А Англиско/шпанската верзија на истата, беше објавена во 2016 во Аргентина (ИСБН: 978-967-13702-1-6).
Во нејзината двојазична англиско/малезијска Антологија насловена „Вести од Стразубруг„ заедно со други 12 познати светски поети, ќе бидат објавени и нејзини 20 поеми, во 2017 година како електронско издание од страна на Парбаданан Кота Буку, Малезија (ИСБНЧ 978-445-440-1). Преводот на малезијски јазик на целата Антологија е нејзино остварување.
Како преведувач работела во бројни активности на организациите за Човекови права и Заштита на човековата средина.
Член е на: Светскиот поетски конгрес (под протекторат на Светската Академија за Науки и Уметности) од 2014 година.
Учествуввал на повеќе светски поетски конгреси во Перу, Тајван, Чехословачка, Монголија, Мароко и Малезија
Во 2019 година, во тек на својот престој на Балканските простори, пристига во Македонија каде ќе ја подготви својата последна двојазична Антологија на англиско/малезијски јазик. Во неа ќе бидат застапени главно поети со кои таа гради пријателски односи и од целиот свет под наслов „МИР СО ТЕБЕ ДАВОС„(PEACE BE UPON YOU DAVOS„- “SALAM UNTUK DAVOS”). Антологијата, поради неочекувани недозразбирања, ќе биде објавена во Загреб од страна на Култура на соништата (Култура Снова) Загреб, Хрватска, под уредништво на Здравко Одорчиќ.
Американските борбени авиони мораат да бидат продадени
Софистицираните израелски беспилотни летала мораат да се истражат и произведат
За да може повеќе да се убива
Со притисок на едно копче
Фабриките за оруќје во Англија мораат да работат
За да имаат работа твоите луѓе
И за да можат да одат на одмор
Секоја година во земјите од Третиот свет
Осама од Багдад не решила да биде засекогаш бегалец
Мохамед од Хеброн не сакаше да го загуби својот идентитет
Дуња од Алепо не сакаше да живее во беда
Затоа што нејзини соседи се Сијах
Саиф сака да се врати во својата сакана Сани
Раните во душата на Ибрахим сѐ уште не се зацелени
Трауматизиран од бомбардирањата на НАТО на Косово
Рахман не сака да има деца и внучиња во Коск Базар
Исто така сакаат оваа планета да биде подобра
American fighter jets need to be sold
Sophisticated Israeli drones need to be researched and produced
So that more could be killed
Arms factories in England have to operate
So that your people have jobs
And they could go for holidays
To Third World countries every year
Osama from Baghdad did not choose to be refugee forever
Mohamed from Hebron didn’t want to lose his identity
Dunya from Aleppo didn’t want to live uncomfortably
because her neighbours are Syiah
Shaif wants to go back to his beloved Sanaa
Wounds on Ibrahim’s soul are still there
traumatised by NATO bombs in Kosovo
Rahman doesn’t want to have children and grand children in Cox’s Bazaar
Also want this planet to be better
На бреговите на Грција, Италија, Либија и на други места
Исчезнале Повеќе од 10.000 лица
Не се најдени ниту нивните имиња
Малечкиот Ајлан Курди од Сирија
Да, скоро сите беа муслимани!
Абд.Карем, Фатима и Ханафи
И уште многу други Рахињани
Исчезнале во Андамското море
Од својата прадедовска земја Аракан
Но нивните домови се спалени
Тие се отепани и прогонети од својата татковина
Се разликуваат од Будистите
Затоа Рахините немаат права
Но зарем повеќе од 400 години
Аракан не беше ли нивен дом?
Имаа свои претставници во парламентот
Дека Ракините не се Мијанмар?
Не заборави на страдањата на Рахињаните
Не заборави дека се истребени
геноцидот се се врши на разни начини
Геноцидот се случува насекаде!
Геноцид се случува насекаде!
More than 10,000 had perished
Greece, Italy, Libya and others
Little AylanKurdi from Syria
Abd.Kareem, Fatimah and Hanafi
Perished in the Andaman Sea?
From their anscestor’s land of Arakan
Killed and chased from their own land
That’s why Rakhine has no right
Those in power and holding guns said
They had representatives in parliament
Don’t forget the sufferings of Rakhine
Don’t forget they are being exterminated
Genocide is happening there
Genocide is happening there
Genocide happened in many ways
Genocide is happening everywhere!
Genocide is happening everywhere!
Во Мак Робер библиотеката смирено се преговараше
Уште се сеќавам на зборовите на Вацлав
„Дојди брзо да одиме во Берлин
До крај на животот нема да зажалиш
Гледајќи ја љубовта што го руши ѕидот на омразата
Човечноста ги порази тенковите и проектилите!„
Мир Наир говореше како и обично од срце
„Благодарам за поканата и честа што ми ја укажавте
Но простете јас не сакам да одам во Хаифа
сѐ додека постои тој грд ѕид„.
Потоа ти шепнав како те посетив во болница.
Во пасошот ми стои една кратка реченица
Која вели дека не можам да одам во таа земја
Некогаш одамна ја видов видео-снимката на Ал-Џезаира
Најва – преубава млада невеста непрекунато плачеше
Оставајќи го Рамалах додека го следеше својот сопруг Тарик во Газа
Тишината на моите солзи ја славеше нивната венчавка
Размислувајќи за Најва која нема да може да се врати во своето село
Сеќавајќи се на слатко-тажното обединување на Најва и Тарик
Sitting around with talks in hushed voices
Pasha received call from Prague
I could still remember Vaclav’s words
‘Come here quickly we will go to Berlin
For the rest of your life you will never regret it
Watching love demolishing wall of hatred
Humanity had defeated tanks and missiles!’
Mira Nair spoke from her heart as usual
‘Thank you for the invitation and the honour
But sorry I wont go to Haifa as long as that ugly wall stands’
Then I whispered to you how do I visit you in hospital?
There is a little sentence in my passport
That says I cant go to your country
Sometimes ago watching video clip on Al-Jazerra
Najwa the beautiful young bride was sobbing uncontrollably
Leaving Ramallah as she was following Tariq her husband to Gaza
My silent tears celebrated their marriage
Thinking about Najwa who cant go back to her village forever
The whole night I couldn’t sleep
Remembering Najwa and Tariq’s sweet- sad love union
Like this:
Like Loading...
Related