Daughter of Sisyphus* (Sizifova kći) / Poem by Maja Herman-Sekulić

Maja Herman-Sekulić (Serbia)
 
Maja Herman-Sekulić (Maya Herman*) (http://en.wikipedia.org/wiki/Maja_Herman_Sekulić)
is an internationally published Serbian author of 17 books. She is an awarded poet translated in many languages, a novelist, essayist, a bilingual scholar, and a major translator. She is also a world traveller and a Princeton Ph.D. She shares her time between New York and Belgrade.
 
 
Daughter of Sisyphus*
 
I
 
daughter of Sisyphus
of the Idealist
of the Crazy Revolutionary
of the Martyr
of the Nuthead
of the Great Man who
knew greatness
from when born
in the State
in the country
we so hate
that State
took my father away
when I was six
months old
threw him on the rocks
made him carry them
back and forth with no purpose
or gain
broke all his bones
tried to break his spirit
but
he resisted
a hero and a victim
in that State that is no more.
His beautiful wife
my mother
alone
with me crying,
crying endlessly
had to flee to another city
not to hear
me cry
so desperately
because
I was used to being held
in his arms,
being sang to
with lullaby
he wrote for me
in that house that is no more.
She returned
after three days
and became
mother and father
to me
and this is how
my life began
in that land that is no more
in that State
we so love and we so hate
 
*For the crime of cheating death, Sisyphus must push his boulder up the mountain only to have it roll back down each day. This poem is dedicated to all victims of Tito’s regime who were sent to Goli otok (Naked Island) on the Adriatic in ex-Yugoslavia to endure years of hard labor 1948-1954 for the crimes of free thought.
 
 
 
Маја Херман Секулић
 
Маја Херман Секулић – међународно је признати српски аутор 17 књига поезије и прозе од којих су многе објављене у преводу на стране језике од енглеског, француског и немачког до турског, малајског и монголског. Маја Херман је превасходно значајни песник, али и популарни романописац, угледни преводилац, референтни теоретичар, академик и прва Српкиња доктор наука са најугледнијег америчког универзитета у Принстону, као и светски путник који је живео и школовао се на три континента. Поред више престижних страних признања, најновије је Premio Tuliolla за стране песнике које тек треба да прими у Риму 18.октобра о.г , она је две године узастопце добила награду Tesla World за изузетан допринос промовисању имена и дела Николе Тесле, a носилац је и награде Симо Матавуљ, првог председника УКС-а, као и награде ФЕСКа за Афирмацију српске културе у свету.
Крајем 2015. изашла је њена књига на енглеском о Тесли, а аутор je и три романа који су били у најужем избору за важне награде. Последњи Ma belle 2016. кандидован је за НИН-ову награду. Следеће године објављен је на енглеском у угледној едицији Геопоетике Serbian Prose in Translation и номинован за значајну Међународну награду града Даблина 2018.
Као теоретичар и преводилац увела је нова имена и важну нову терминилогију у нашу књижевну мисао.
Упркос богатом и разноврсном опусу, Маја Херман Секулић је пре свега песник и аутор пет песничких збирки које су унеле трансмодерни сензибилитет у наше песништво или нови дрхтај по речима песника Милана Ђорђевића. Њене песме су преведене на више језика, а преводио их је и амерички песник лауреат Марк Стренд. О њеној поезији писао је и нобеловац Јосиф Бродски тврдећи да је изузетна. Она је једини наш песник чије су песме објављене у угледном The Paris Review. Године 2016. француски песник Матју Бомије направио је свој избор њених песама на француском и енглеском De la Terre de Desolation, у е-едицији Ailleurs, где се опет нашла као наш једини песник у истој едицији са Чарлсом Симићем и једним Лорком.
Крајем 2017. године изашло је прво коло од три књиге њених Изабраних дела као суиздавачки подухват Завода за уџбенике и Службеног гласника који такође спада у најређе појаве посвећене стваралаштву савремене књижевнице у историји наше књижевнсти. Ту је збирка есеја и интервјуа, Скице за портрете о дружењу са великанима америчке и светске литературе, која у обновљеном издању доноси три нова портрета Боба Дилана, Дерека Волкота и Артура Милера, поред портрета самог аутора из пера др Светлане Томић.
Друга књига те едиције је капитални зборник Поезија Маје Херман Секулић, од којих је поема Госпа од Винче, раније објављена као књига на два језика, kао и поема Силна Јерина која је недавно преведена и на малајски. Енглески песник Ричард Беренгартен је преводећи и пишући о обе поеме констатовао да је она у својој митопоетици прави наследник Васка Попе. Обе ове поеме и збирка Поезија означавају важан повратак њеним песничким коренима. У току 2019. очекују се два нова тома њених Изабраних дела, као и књига поетских драмолета Ти која сам ја по којој се на јесен спрема представа у Народном позоришту.
Крајем 2017. одржана је јединствена међународна академска конференција о њеном опусу, прва таква код нас посвећена једном женском аутору у организацији Алфа БК универзитета. Зборник прилога са ове конференције недавно је промовисан а ове године излази и Водич кроз дело Маје Херман Секулић као пројекат Универзитета и Министарства културе Црне Горе. Она је члан УКС-а, СКД-а, српског и америчког ПЕН-а и Америчке академије песника.
 
 
Sizifova kći
 
Sizifova kći
Idealiste
Suludog revolucionara
Mučenika
Ludaka
Velikog čoveka koji je
Znao veličinu
Od kada se rodio
U državi
U zemlji
Koju toliko mrzimo
U toj državi
Koja mi je uzela oca
Kada sam imala šest
Meseci
Bacila na stene
Naterala da ih nosi
Tamo i nazad bez cilja
I svrhe
Slomila mu sve kosti
Pokušala i duh da mu slomi
Ali
Odupreo se
Heroj i žrtva
U državi koje više nema
Njegova lepa žena
Majka moja
Sama
Sa mnom koja sam plakala,
Plakala bez kraja
Morala je da pobegne iz grada
Da me ne bi čula
Kako plačem
Tako očajnički
Jer
Bila sam navikla da me
Drži u zagrljaju
Da mi peva
Uspavanku
Koju je napisao za mene
U toj kući koje vise nema
Vratila se posle tri dana
I postala mi
I tata i mama
I tako je
Moj život započeo
U zemlji koje više nema
U toj državi
Koju toliko volimo i toliko mrzimo.
 
*Sizif je grčki mitski junak koji osuđen za greh što je prevario smrt da svaki dan gura ogromnu stenu uz brdo i niz brdo. Moja pesma posvećena je svim žrtvama Titovog režima koji su poslati na Goli otok u Jadranskom moru, u bivšoj Jugoslaviji, na tešku prinudnu robiju u razdoblju 1948-54 godine
zbog zločina slobodnog mišljenja.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s