МАЈА ХЕРМАН СЕКУЛИЋ – У ЗЕМЉИ ЗМИЈА И БИСЕРА ( У потрази за ишчезлим временом) / Веселин Мишнић

МАЈА ХЕРМАН СЕКУЛИЋ

У ЗЕМЉИ ЗМИЈА И БИСЕРА
( У потрази за ишчезлим временом)

За наслов овом тексту који се делимично бави ликом и делом Маје Херман Секулић (акценат је стављен на поезију, одређеније на њене управо објављене “Изабране песме“) а наслов је један стих, дословно узет из њене сјајне песме Путовања. Кажем делимично, јер комплетнија анализа и темељнији осврт на њено свеукупно стваралаштво захтева много више стрпљења, преданости, ишчитавања и рада и једна таква студија ( надајмо се да ће бити реализована у неко догледно време) комотно би могла да прерасте у једну опширну књигу о свеколиком стваралаштву Маје Херман Секулић.
Ко иоле познаје животне изборе и кретања песникиње М.Х. Секулић, разумеће зашто се ова песничка слика тако моћно издваја и уклапа како у животну причу наше ауторке, тако и у миље одакле је потекла. Балканско легло змија никада није сасвим уништено, увек нека змија преживи и неки отровни ујед уследи, било да је тај ујед намењен појединцу, било читавом народу. Маја Херман Секулић је сведок овим уједима који нису увек и само змијски, али ујед никада није добронамеран, ма од кога и зашто долазио. Ипак бисер као најсавршенији облик који је природа створила, тим савршенством плени посматрача, а као метафора која указује на зрење, квалитет и поменуто савршенство, на опсену и непролазну лепоту пре свега, удева се у ђердан око врата наше моћне песникиње, као исказ њене физичке и душевне лепоте, али и духовног богатсва, које се темељи како на личним искуствима, тако и на спознајама минулих епоха. Она се као песник не задовољава причама које су доступне свима. Она је истраживач оностраног и ванвременог. Отуда не треба да чуди што се Маја Херман Секулић, мало-мало врати причама које баштини и од заборава чува историја, само што она као песникиња увек има свој лични угао гледања и бира особен и препознатљив ракурс осветлења догађања у приказу историјских датости и личности о којима пише. И није важно има ли у њеној поетској иконографији митског наслеђа, (а има га итекако „Госпа од Винче“) или су ту пак довољно знане историјске личности, каква је била Проклета или за нашу песникињу Силна Јерина. Историјске теме и ликови, митско наслеђе и легенда, указују на непоновљиву трансформацију духовног сажимања и препознавања оних битних садржаја које песнику прегаоцу нису временски блиске, понајмање истражене, али су сасвим могуће, јер коренсподирају са идејом водиљом, а у овом случају суштина се прелама кроз песничку визуру Маје Херман Секулић. Отуда је њен исказ моћан и убедљив, толико упечатљив де се овим менталним и монументалним реконструкцијама сасвим верује. Као на биоскопском платну смењују се слике и призори ликова и времена којег нема и које кроз песничку форму осмишљава и износи песникиња Маја Херман Секулић.

Веселин Мишнић, књижевник
У Београду, мај-јуни 2019 год

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s