Laura Polšak Polajžer (Sloveniji)

 
Laura Polšak Polajžer (Sloveniji)
 
Laura Polšak Polajžer rodjena je 1996 godne u mestu Žalec kod Celja u Sloveniji. U takvoj maloj sredini Laura Polšak Polajžer stiče i razvija poglede na život i književnost u svojoj sredini danas. Pod uticajem engleskih pesnika klasika započeće svoj pesnički rad i izgraditi se kao pesnik, docnije će njen pesnički rad postati samostalan, proširiti svoje vidike i slovenačku poeziju osloboditi, svakog stranog uticaja.
Laura Polšak Polajžer je pesnik moderne književnosti u Sloveniji a povremeno se bavi i prevođenjem, mahom poezije, sa rusinskog, ruskog, slovenačkog i engleskog jezika, novinar je i publicista.
U pripremi je njena prva knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu. Svoje prve pesme je objavila u svojoj 20 godini u antologiji ,,Beograd na vodi“.
Njena poezija je i ljubavna i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: Ljubavni čvor, Tvrda gnezda i Znak za ljubav.
Ljubav je glavna tema Laurine lirike: Ljubav prema muškarcu, prema deci, prema životu uopšte. U tome su sve njene emocije i misli.
Laura ide u red nekoliko najistaknutijih pesnika humanista. Iako oseća muke-svoje i drugih ljudi, nije htela te muke da proglasi za večni smisao i cilj života pod zvezdama. Možda je to naivan optimizam, ali bez njega bi život malo imao smisla. Ovaj svet je suviše lep i bogat da bi ljudi morali da budu nesrećni – kaže mlada slovenačka pesnikinja Laura Polšak Polajžer.
 
 
TVRDA GNEZDA
 
Strah me je smrti.
Te glupe dečje igračke
Prljave mehaničke sprave
Idem, da zaspim i sanjam.
Ako me ne probudiš
Ostaviću, na jastuku,
Pored tvog uzglavlja,
Svoje hladno, bez životno srce.
Čujem izdaleka vetra huk;
Zvona ljubavi?
Zašto te odvlače putevi daleki?
Budeš li krenuo,
S tobom će i ptice putovati,
A vinogradi opusteti.
I nikada, ljubavi moja,
Nećeš saznati
Koliko bih te volela u svitanje,
Dok kiša rominja
I sa stabla u voćnjaku mom
Tvrda gnezda padaju.
 
 
 
LJUBAVNI ĆVOR
 
Pusti me, ljubavi,
Mojim iluzijama
Pusti me, da se umešam
Među ptice,
Pusti me da do boga dođem
I njegovih rima.
Jedan čovek i jedna žena
Naslućuju svoj svršetak.
Ljubavi, znaš, nama Romkinjama
Od Boga je dato da kad ljubimo
Ne lažemo.
Tvojim htenjima pozlaćujem reči
Svezujem te u ljubavni čvor.
Posle nas, ljubavi,
Rađaće se novi horizonti,
Pisaće se nove knjige…
Drugi će pisati našim rukama,
Ubijaće se našim snovima,
Opraštaće se našim rečima.
Zato me pusti, ljubavi,
Mojim konjima.
 
 
 
ZNAK ZA LJUBAV
 
U gluvoj noći
Kad nebo pokri
Zavesa dimna, što zbuni zvezde
I preplaši mesec,
Zabole bol.
Tako duboka, da iz grudi nebeskih
Krv poteče.
Putem,
Pogrbljena dama
Na leđima leš svoj nosi.
Pesme, skeleti
Lažnih ljubavi
Oko lomače pevaju i pri tom
Košćatim prstima svojim
Lome krte kosti svoje
I bacaju u vatru.
Jedan kostur, ko baklja,
Prstom plamenim,
U pesku povuče crtu
I smejući se reče:
To je znak za ljubav.
 
 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s