Ah što volim taj miris posle kiše – Mojim roditeljima / Maja Herman Sekulić

 
Maja Herman Sekulić
 
 
Ah što volim taj miris posle kiše
Mojim roditeljima
Pre nego što se oblak pretvori u kišu
Lebdi bezmirisan, bez težine,
Ali ja unapred osećam oluju što stiže
Kada se oblak pretvori u kišu
Postaje voda uz nebesko pamćenje
Na bestežinsko, vazdušno stanje
Ali sada, kiša pada li pada,
Dobuje, udara po nama
I u svakoj kapi odslikava
Obrnutu sliku zemlje,
Same sebe.
Ah što volim taj miris posle kiše!
 
Moja majka, prelepa amazonka,
Kupala se uvek po pljusku
U moru, voda u vodi
Spajala joj se u kosi
Vilovitoj, kao od talasa
Stvorenoj od pene
Uvek su tako božanski sveže
Mirisale kose njene.
 
Moj otac na ostrvu, golom,
Lomio kamen po buri, po kiši,
Slivala se voda niz stene
Mešajući se s krvlju iz vene
Dok mu nije potekao kamen
U krvi, kao božanstvu,
I uzdigao ga, bestelesnog,
Sa sobom, onako golorukog
Da mu skine preteško breme
Da ga oslobodi svake težine
Da kiša spere mrlje od krvi sa stene,
Da ga vine slobodnog
U nebeske visine.
 
Sedim na obali mora dok kapi kiše
U pesku prave kratere
A ja čitam oblake
Kao sudbinu
Kamenje uz obalu najlepše je posle oluje
Boje i mirisi su jači kad ih kiša umije
O kako volim taj miris svežine,
Taj spoj geosmina i ozona što ima grčko ime
– petrihor – od kamena i krvi sastavljeno –
Kamena je to krv, ili krv od kamena
Što, po predanju, teče samo u venama –
Mitoloških božanstava.
 
copyright@Maja Herman Sekulić

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s