U levoj šaci / Valentina Novković

 
Valentina Novković
 
 
U levoj šaci
 
Ono što bih ti rekla
sasušena je lât davno usnulog cveta,
a opet će biti pupoljak suncu
okrenut.
Sve što bi ličilo na blagoslov i zahvalnost,
grcanje je u levoj šaci i bujica koju
uzvici ne mogu zaustaviti.
 
Dečak si koji ume da se podsmehne,
ali noću saoseća sa tugom meseca
sparujući planete s kraja na kraj
Univerzuma.
 
Neizrečeno ne može se
u glasove sabiti; njihovo je da kruže
nad ponorima što se pod pogledima
u oaze pretvaraju.
Smisao je klackalica zbog koje
se nikad na ravnotežu ne navikneš.
 
Oboje znamo koliko je zrnevlja u guši
vremena završilo, pa ipak, ono vazda
gladno ostaje.
 
Ono što bih ti rekla nikad se neće
nasloviti, ukoričiti, ono se krije na klupi
preko puta prodavnice nameštaja, čeka
pred zapaljenim grlom ćutanja iz kojih
će se najumilnije reči izroditi.
 
Ono što si mi, tek treba da se otkrije
u rukavcima koje su suze satvorile
znajući da osmesi nikad suvi ne dolaze.
 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s