НАГОЈЕНИ / Valentina Novković

 
 
 
НАГОЈЕНИ
 
Зашкрипи у брижљиво
одсвираној етиди
предјутарња бол душна.
Одудари дугме у
брзини зашивено сврси
да послужи.
Има ли нас, мајко-погурнице,
под рукама које само
воду и брашно памте?
Овако дичних на пролазност
прашну.
Пред вратницама у пелин
обраслим, слади капајуће
у очима догоревају.
Има ли нас, мајко-прашталице,
у глади једнотрпеза твојих?
Нас, сујетом нагојених.
 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s