Зашкрипи у брижљиво
одсвираној етиди
предјутарња бол душна.
Одудари дугме у
брзини зашивено сврси
да послужи.
Има ли нас, мајко-погурнице,
под рукама које само
воду и брашно памте?
Овако дичних на пролазност
прашну.
Пред вратницама у пелин
обраслим, слади капајуће
у очима догоревају.
Има ли нас, мајко-прашталице,
у глади једнотрпеза твојих?
Нас, сујетом нагојених.
ATUNIS GALAXY POETRY 