Hoćemo li se zajedno sećati presečenih vrpci
sa maratona očaja,
smejući se napućenim grimasama ubeđenja
da nas rogljevi neće dotaći?
Možda ćemo birati barice strasti,
ne po nepromočivim čizmama, već po trncima
u levom stopalu.
Dodiru usana prethodi borba vila i jaganjaca,
čije su oči punije svetlosti.
Ne svraćamo na kraljevske partije domina,
ni na retke zalogaje sujete,
polako smo se zavežljajima
prepoznanja snabdeli.
Za korak dalji, za zub bliži pristajanju
da nas točak mucanja dovrši.
Dragi, razvezani čoveče, koncem se još
dobro služim.
ATUNIS GALAXY POETRY 