Konac / Valentina Novković

 
 
 
Konac
 
Hoćemo li se zajedno sećati presečenih vrpci
sa maratona očaja,
smejući se napućenim grimasama ubeđenja
da nas rogljevi neće dotaći?
Možda ćemo birati barice strasti,
ne po nepromočivim čizmama, već po trncima
u levom stopalu.
Dodiru usana prethodi borba vila i jaganjaca,
čije su oči punije svetlosti.
Ne svraćamo na kraljevske partije domina,
ni na retke zalogaje sujete,
polako smo se zavežljajima
prepoznanja snabdeli.
Za korak dalji, za zub bliži pristajanju
da nas točak mucanja dovrši.
Dragi, razvezani čoveče, koncem se još
dobro služim.
 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s