Marija Najthefer Popov
U svako mi krvno zrnce
U svako mi krvno zrnce
zakivaš trnce
bodeš se po meni
kao drvoredi u razliveno korito reke
ja te potapam
a ti bujaš
i ko mari
što si korenje pustio u meni
sada s jeseni
ti lišće crveni
od krvi moje zatrovane
mislima o tebi
O,željo napusti me malo
idi u žile njegove čvrste
gorostasni platan
il božićno drvo
što vapim da udje
i svečano izgori
u meni
iskrica bezbroj žari
ona mesta što me ženom čine
a vrište od nemoći
da te prime
Ljubavnici nismo
a u istoj se igri skrivamo
od stida
ko će duže da izdrži
žmurke
ti crtam linije lica
i telo ti osećam
kao vrelu neman
Ništa na tebi nema
što ne posedujem
sve je moje
dok te magijom na sebe upućujem
pa gorimo
u mojoj krvi
kojoj si tok ka sebi premostio
nikada dodirnuti
a zajedno
se preplićemo
i nikada,slutim
otplesti se nećemo
marijanajtheferpopov@
